U Beogradu se u proseku oko 60 kandidata prijavljuje za radno mesto ovog tipa. Za neke manje-stručne poslove ta brojka iznosi oko 400 (sekretarice, call-centar, prodavci..). Iz iskustva, samo 10% u potpunosti može da zadovolji uslove konkursa, dok ostali deo kandidata u svom CV-u ne navodi projekte na kojima su učestovali.

Zašto je potrebno prethodno radno iskustvo?

Ovakva radna pozicija je vrlo specifična jer zahteva dosta stručnih znanja, kao i sposobnost da se ta znanja iskoriste. Možda možete biti primljeni bez iskustva ako konkurišete za poziciju prodavca, jer za nedelju dana možete ući u štos i već krenuti da se umiljavate i uvlačite klijentima. Ali, kako za 7 dana nekog naučiti da programira, ako do tada samostalno nije napisao ni jednu liniju koda?

Srbija je takva, koliki god da imate prosek sa fakulteta i kakve sve diplome, niko neće uložiti u vas ni dinar ukoliko niste bili proaktivni student – što podrazumeva da ste tokom studija radili na projektima i sticali iskustvo u praksi, ili već radili već sličan posao u drugoj firmi ili honorarno.

Moje mišljenje je da prosečnom, mladom čoveku, treba  oko 3 meseca svakodnevnog rada da bi postao Junior programer. I to junior sa ograničenim znanjem, jer je neverovatno da i za to vreme neko može da savlada server-side programski jezik, JavaScript, HTML i CSS, XML. Junior kome bi sve trebalo da se nacrta kako da posao završi.

Kako sticati iskustvo pre zapošljavanja?

Ukoliko studirate – budite proaktivni. Varagić je održao sjajnu prezentaciju čije slajdove možete pogledati – Mladi, mogućnost zapošljavanja i Internet.

Zabluda je da će vas nakon završenog FON-a, ETF-a, MATF ili nekog drugog fakulteta čekati plata od 1000 evra. Neće. Neće ni ona od 300 evra. Preostaje vam samo da tokom studija zaista nešto naučite o razvoju web aplikacija. Sve je na vama i sve zavisi od vaše želje. Možete završiti faks u roku i tražiti posao narednih 6 godina, ili raditi, sticati iskustvo, zarađivati i zavšavati faks 10 godina. I jedan i drugi pristup imaju svojih vrlina i mana, zato je najbolje pronaći sredinu. Ja sam se vodio željom i polagao ispite koji su mi zanimljivi i koje sam morao da položim. Ostalo mi je još mnogo do kraja, ali se ne žalim.

Za programiranje nije potreban talenat. Potrebno je samo interesovanje i želja. Ono je kao matematika. Uz 10 privatnih časova položićete ispit. Ukoliko imate interesovanje i želje i pritom uložite malo truda, neće postojati integral koji ne umete da rešite. I još nešto, za neko vreme, rešavaćete probleme i zadatke na svoj način.

Na FON-u postoje seminarski zadaci koji su mogu biti zanimljivi, pretpostavljam da je tako i na drugim fakultetima. Uložite u takve zadatke trud i nešto naučite, ne morate ići metodom copy/paste ili kupiti gotov rad za 50 evra. Ali se zato možete ponuditi da nekome uradite takav rad za 50 evra

Zapravo, ljudi koji su na faksu radili seminarske/projekte i to naveli u CV-u i ukratko opisali njihovu funkcionalnost spadaju u onih 10%. I znate šta, takvi ljudi dobijaju posao. Plata je početna, ali ga dobijaju i to je dobar start. Da li si možda zaboravio tu stavku da dodaš u CV?

P.S. Ukoliko si developer, možda će te zanimati da budeš fan ove fejsbuk stranice – Web Development in Serbia

Pajooo, imam strašnu ideju!

Prodavaću preko Interneta karte za tenis. Odlična niša. Idem da pogledam da li je domen kartezatenis.com slobodan. Jeste! Znači imaću zagarantovano prvu poziciju za tu frazu.

Kako ću da zaradim? Pa standardna provizija je oko 10%, gde bih ja zaradio oko 100 dinara po prodatoj karti. Ali da se ne lažemo, niko ne kupuje jednu kartu, već minimum dve, za sebe i devojku. Možda neko želi i porodično da ode na teniski meč. Eto, možda ću imati od 200 do 500 dinara po kupovini. Pa nije loše.

Imaću na sajtu spisak aktuelnih i predstojećih turnira, kao kategorije, i u njima spisak mečeva sa osnovnim informacijama o sedištu, vremenu i ceni, dugme rezerviši i formular za rezervaciju i kupovinu.

EVOLUCIJA i ŠIRENJE IDEJE

Hmm.. ali za neke tenisere nisam ni čuo i ne znam ni da li vredi ići na takve mečeve. Pa možda bi bilo dobro da na sajtu napravim profil za svakog igrača i linkujem sa mečevima. Imao bih bazu svih igrača, sa raznim informacijama i statistikama. Možda neko želi da vidi ATP rang pre odlaska na meč.

Za devojčice će tu biti i slike igrača. Kad sam već kod slika, mogu da imam i posebnu sekciju na sajtu Foto-galerija, u kojoj ću kačiti slike sa mečeva. Biće tu sigurno smešnih slika, kao na primer kada Nadal izvlači gaće iz zadnjice.

Da ne zaboravim blog. Ali blog je dosadan, bolje da to bude formi nekog magazina. Eto, posebna sekcija „Magazin o tenisu“. To će mi doneti dosta posete za long-tail fraze. Posetioci će se vraćati svakodnevno zbog novih tekstova. Mogu tu i da kačim video klipove o tome kako Đoković imitira Nadala ili Federera, ili da prevodim tekstove sa stranih sajtova, ko će još to znati da su preuzeti sa tennis.com i prevedeni.

Kad malo bolje razmislim, na sajt će dolaziti samo ljubitelji tenisa, tako da bih mogao da reklamiram tenisku opremu. Da, to je to. Imaću posebnu sekciju „Sportska oprema“ u kojoj ću reklamirati sportske radnje. Oni će sigurno platiti reklamu. Čim napravim sajt, krenuću da ih obilazim i da im nudim prostor na sajtu za 50 evra godišnje. Da nađem njih 10 i dosta mi je. Da pokrijem troškove.

Mogu čak da reklamiram i sportske terene za tenis u Beogradu, daću im oglasni prostor za kompenzaciju. Da barem ja ne plaćam termine za tenis.

Ali zašto bih prodavao samo karte za tenis, mogu više da zaradim ako bih prodavao i karte za druge sportske događaje i koncerte? Au jebiga, izgubio sam fokus. Nije to više niša o prodaji karata za tenis. Ček, ček, pa nije ni sportska oprema, ni magazin, ni foto-galerija, ni profili igrača… Au….

IZGUBITI FOKUS

Ova ideja za prodaju karata i njena evolucija je nastala u trenutku pisanja ovog teksta. Ovde ne treba razmišljati da li je ideja dobra ili nije (jer verovatno nije – u Srbiji se turniri održavaju jednom godišnje), već sam žaleo da pokažem kako se vrlo lako može izgubiti fokus sa onoga što je srž ideje za biznis. O stvarima kao što su plaćanje karte, preuzimanje, poverenje, marketing, brend, kao i mnoge druge stvari o kojima nisam razmišljao, jer sam fokus izgubio vrlo brzo i bavio se pitanjima kao što su „možda korisnik hoće ovo“, ili „bilo bi lepo da korisnik vidi i ovo“, ili „meni bi značilo da vidim još nešto pre kupovine“ ili „neškodi da uzmem još neke sitne pare od reklame“.

Lek za održavanje fokusa je razrada jedne ideje. Ne evolucija i širenje, već razrada. Odnosno razmišljanje o načinu da se ta ideja sprovede u delo i rešavanje problema vezanih za tu jednu konkretnu ideju. Svako širenje ideje drastično povećava i vreme za njenu rezalizaciju. U sred razvoja takve web aplikacije bićemo prinuđeni da razmišljamo o mnogo stvari istovremeno. Mnoge stvari koje nisu definisane u ranoj fazi, jer nisu ni mogle biti definisane zato što fokus nije bio na njima, će isplivati i napraviti velike probleme. Znam za dosta ideja koje su propale, a koje su bile dobre, samo zato što su se i fokus i ljudi izgubili u realizaciji.

Evolucija biznisa je mnogo bolja od evolucije ideje – a to znači da treba postojati biznis koji je zasnovan na jednoj ideji, koji zaista radi, profitabilan je i sadrži uslove za dalju evoluciju. U primeru za prodaju karata fokus bi trebao da bude na samoj prodaji. I samo to, bez pratećih sadržaja i ideja. Tek kada bi se takav biznis postavio na noge, kada bi biznis bio živ i kada bi se rešili problemi, tek onda se može razmišljati o unapređenju tog biznisa.

Pogledajmo ove slučajeve:

• Facebook nekada davno nije imao chat, fan stranice, mail
• Amazon nije pravio Kindle
• Infostud je bio studenski portal

Ni jedan od ovih biznisa ne bi uspeo da su hteli “sve odjednom”. Facebook je pre 8 godina bio lokalni studenski portal. Pogledajte naslovnu stranu Amazon-a, da li liči na knjižaru? Infostud je vremenom postao pretraživač za poslove, a danas se na portalu nalaze i saveti, iskustva drugih, HR znanja i još nekoliko vrlo uspešnh servisa. Čak je i poslovanje prošireno na druge ne-srodne delatnosti (polovni automobili, putovanja). Tačno je da su se ovi servisi razvijali godinama, ali bolje je i fokusirati se na prave ciljeve i razvijati dobar biznis godinama, nego odustati od razvoja posle par meseci usled preobimnog posla.

I jedna vrlo bitna motivaciona izreka o razvoju biznisa koju sam čuo od Stefana Saloma – „bolje je uraditi jednu stvar mesečno, nego dve stvari za dva meseca“.

Devedesete su davno prošle i trebalo bi da smo svi shvatili da neki softver ima cenu i da je korišćenje, a naročito distribucija piratskog softvera krivično delo. Danas su provere inspekcije veoma učestale i kazne za korišćenje nelegalnog Windows-a se kreću od 100.000 pa do 3 miliona dinara.*

Zbog cene softvera, najpre Windows operativnog sistema i Office paketa, mnoge firme će se odlučiti ili će u obzir uzeti neku distribuciju Linuxa koja je potpuno besplatna, kao i svi programi koji idu uz nju. Međutim, prelazak na Linux ima svoju cenu i u nekim slučajevima je veoma visoka.

Zašto nećemo preći na Linux?

Ljudi su navikli na Windows i znaju da ga koriste.
Koristimo ga dugi niz godina kod kuće, na poslu, u Internet kafeu. I koristimo ga veoma dobro.

Produktivnost opada u periodu tranzicije
Bilo kom radniku u firmi će period tranzicije teško pasti. Značajno će izgubiti vremena na privikavanje na novo radno okruženje, a takođe je jasno da će i produktivnost pasti. Da li trebamo platiti i obuku zaposlenih za rad na Linuxu?

Novi zaposleni moraju znati da koriste Linux?
Zamislite oglas u kome je potrebno znanje rada na Linux OS-u za mesto sekretarice? Linux šta? Šta šta? Da li je potrebno da novim kadrovima platimo obuku za rad na Linuxu? Da li trebamo zaposliti lošijeg prodavca samo zato što ne ume da koristi Linux?

Nedostatak kvalitetnih programa?
Da budem jasniji – kvalitetni besplatni programi postoje i neki su mnogo bolji od plaćenih verzija, ali su i retki. Firefox, hmm… pa verovatno postoji još neki… Gimp je daleko ispod Photoshopa. OpenOffice samo delimično može da zameni MS Office. Tačno je i da je i njihova cena previsoka, ali firma zarađuje, zar ne? Sledeći projekat crtan u Photoshopu će ga isplatiti? Ili možda nešto ne radimo kako treba.

Windows je ipak jeftiniji.
Cena jedne kopije poslednje verzije Windows operativnog sistema je oko 100 evra, sa nekim popustima, za OEM licenciranje. Da li je tih ušteđenih 100 evra dovoljno da se plati momak koji će instalirati i podesiti Linux i mrežu. Da li je dovoljno da se nadoknadi izgubljena produktivnost? Izgubljeno vreme surfujući po netu i raznim formima tražeći rešenje za novonastale probleme?