Zvezdan je odličan predavač. Ukazao nam je na gomilu problema sa kojima se možemo susreti, a sve to je potkrepio paralelnim primerima problema iz svakodnevnog života. Svakako je seminar ostavio pozitivan utisak na sve nas, motivisao i naterao da bolje organizujemo svoj život i vreme, ali i najvažnije – da razmišljamo na drugi način.

Međutim, već večeras mi se desio neočekivani peh. Privatni čas kod profesora matematike sam zakazao pre nedelju dana, upisao u Google kalendar i namestio obaveštenje putem SMS poruke 20 minuta ranije. Taman, stigao sam na vreme, ali na vratima veliko iznenađenje – „Zar smo se mi dogovorili za danas?“.  Profesor nije zapisao, zaboravio i zakazao nekome drugom u isto vreme.

I šta sad? Izgubljenih 30 minuta u saobraćaju, a na pamet mi pada najmanje 30 različitih stvari koje sam mogao za to vreme da uradim. I još pronalaženje aktivnosti za već rezervisanih sat ipo vremena. Da li je kriv profesor? Ili ja? Šta sam mogao da uradim?

Koliko god ja pokušavao da budem organizovan i pazio na vreme, ne mora da znači da i drugi to rade od kojih takođe zavisi događaj. Zato postoji provera. Jedan telefonski poziv– „Profesore, jel važi naš dogovor za sutra?“,  koji bi trajao manje od minuta, može sačuvati 2 sata. I naravno, kao što kaže Zvezdan – „Kada planirate dugoročno, isplanirajte barem tri stvari koje možete tada da uradite. Ako jedna kiksne, tu su barem još dve.“ .